Poreska utaja i izmene Krivičnog zakonika Republike Srbije

Autor: Advokati, Ćiraković M. Goran i Vuković G. Veljko, Advokatska kancelarija „VUK Poreski Advokati“

Narodna skupština Republike Srbije je krajem novembra 2016. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Novi KZ“), koji će stupiti na snagu 1. juna 2017. godine, a određene odredbe u vezi sa krivičnim delima protiv privrede, u koje se ubraja i krivično delo Poreska utaja, stupa na snagu 1. marta 2018. godine. Izmene kod krivičnog dela Poreska utaja su značajne jer se tiču lica koje može biti izvršilac krivičnog dela, radnje izvršenja krivičnog dela, minimalnog iznosa utajenog poreza i sankcija.

Plaćanje poreza predstavlja opštu obavezu propisanu Ustavom Republike Srbije, čije redovno ispunjavanje doprinosi finansijskoj stabilnosti države. Stoga, krivično delo Poreska utaja u našem pravnom sistemu predstavlja fiskalni delikt, te je objekt krivičnopravne zaštite, pravo i fiskalni interes države da naplati porez.

Krivično delo Poreska utaja je Novim KZ propisano na sledeći način: ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest (6) meseci do pet (5) godina i novčanom kaznom. Ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne (1) do osam (8) godina i novčanom kaznom, a ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri (3) do deset (10) godina i novčanom kaznom.

Izvršilac krivičnog dela Poreska utaja može da bude samo fizičko lice. Kada su u pitanju pravna lica kao poreski obveznici, do sada je kao izvršilac krivičnog dela mogao da bude procesuiran samo zakonski zastupnik pravnog lica, dok su ostala lica (npr. računovođe, punomoćnici, vlasnici kapitala itd.), bili uglavnom procesuirani kao saučesnici – pomagači, što je bitno jer se za pomaganje saučesnik može kazniti blažom kaznom od kazne propisane za Poresku utaju. Međutim, Novi KZ propisuje da izvršioci ovog krivičnog dela mogu da budu i druga lica, a ne samo zakonski zastupnici, čime se proširuje krug lica koja mogu da budu procesuirana kao neposredni izvršioci krivičnog dela, i kažnjeni kaznom propisanom za krivično delo Poreske utaje.

U vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, kod izvršioca mora da postoji jasna namera da utaji porez. Bez postojanja namere, ovo krivično delo ne može da bude izvršeno. Stoga je za krivičnu odgovornost izvršioca neophodno dokazati postojanje direktnog umišljaja, odnosno da je krivično delo izvršeno radnjom kod koje postoji najviši stepen svesti i volje učinioca (da je izvršilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje). Stoga, pogrešno tumačenje poreskih propisa, uz transparentno i ažurno računovodstveno evidentiranje poslovnih promena, ne može da bude samo po sebi dovoljno za postojanje krivičnog dela Poreska utaja, već je na Tužilaštvu teret dokazivanja namere, odnosno umišljajnog delovanja izvršioca sa ciljem da utaji porez, što je dosta teško dokazati kod privrednih subjekata koji uredno vode poslovne evidencije. Ako postoji kolizija u tumačenju poreskih propisa između Poreske uprave i poreskih obveznika, to bi trebalo da se redovno rešava kroz poresko-upravni postupak i poresko-upravni spor, a ne u okviru krivičnog postupka gde se procesuira kršenje propisa koje proizvodi najveću društvenu opasnost. Međutim, skoro po automatizmu, između ostalog i usled straha od zastare krivičnopravnog gonjenja, Poreska policija po pravilu podnosi krivične prijave Tužilaštvu već u fazi prvostepenog poreskog postupka, čak pre nego što bude doneto rešenje po žalbi poreskog obveznika nakon poreske kontrole.

Novi KZ, kao i važeći KZ, radnju izvršenja postavljaju alternativno, kroz tri radnje, ali uz novinu u pogledu prve i druge radnje izvršenja. Naime, kod davanja lažnih podataka o prihodima, kao i kod neprijavljivanja prihoda, više se ne zahteva da su ovi prihodi zakonito stečeni. Izmenu ne treba tumačiti na način da će postojati utaja poreza i kada se ne prijavljuju prihodi stečeni nezakonitom, odnosno kriminalnom delatnošću, jer su ovako stečeni prihodi i imovina podložni oduzimanju. Svrha novine je da se u postupku dokazivanja postojanja Poreske utaje više neće utvrđivati kao bitno obeležje krivičnog dela da su prihodi zakonito stečeni, što je u praksi izazivalo određene probleme. Kod treće radnje izvršenja, odnosno prikrivanja podataka koji se odnose na utvrđivanje poreskih obaveza, nema promena.

Granica minimalnog iznosa utajenog poreza za osnovni oblik krivičnog dela je podignuta sa 150.000 na 500.000 dinara. Za sve iznose poreza čije se plaćanje izbegava koji su ispod 500.000 dinara, neće postojati krivično delo, već eventualno poreski prekršaj. Međutim, kada pojedinačni iznosi dažbina čije se plaćanje izbegava, ne prelaze sumu od 500.000 dinara, ali je prelaze u svom ukupnom zbiru, smatra se da je ispunjen uslov za krivično procesuiranje. Navedeni iznos od 500.000 dinara koji je dovoljan za krivično procesuiranje, a koji će se primenjivati od 1. marta 2018. godine, je i dalje ekstremno nizak, imajući u vidu realnost poslovnih odnosa u kojima se svakodnevno realizuju transakcije u daleko većim novčanim iznosima.

Što se tiče izmena u pogledu sankcija, pooštrena je najmanja mera kazne zatvora za najteži oblik krivičnog dela Poreska utaja (ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000 dinara), tako da Novi KZ propisuje kaznu zatvora od tri (3), što je ranije bilo dve (2), do deset (10) godina i novčanu kaznu.

Bez obzira na navedene izmene, u sudskoj praksi će utvrđivanje utaje poreza i dalje biti teško, jer je potrebno obezbediti čvrste dokaze da je delo izvršeno, a naročito da je postojala namera izvršioca da utaji porez, koju nije lako dokazati.

Objavljeno: decembar 2017. godine, Nemačko-srpska privredna komora, brošura „Pravo i porezi 2017“