Izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

Autor: advokat Vojinović B. Milan, Advokatska kancelarija „VUK Poreski Advokati“

Datum: 17. jul 2023. godine

Narodna skupština Republike Srbije je 28. aprila 2023. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: „Izmene i dopune ZOIE“), a koje Izmene i dopune su stupile na snagu 07. maja 2023. godine. Iako je izvorni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: „ZOIE), donet u aprilu 2021. godine, identifikovani su određeni problemi u pogledu primene ZOIE u praksi, za koje je Ministarstvo rudarstva i energetike (u daljem tekstu: „Ministarstvo“) ocenilo da se mogu prevazići isključivo izmenama i dopunama važećeg ZOIE. U nastavku ćemo predstaviti razloge koji su u najvećoj meri uzrokovali usvajanje Izmena i dopuna ZOIE, te analizirati nova zakonska rešenja s tim u vezi.

Naime, pre nego što su usvojene Izmene i dopune ZOIE, tada važeća verzija ZOIE, omogućila je potencijalnim investitorima da bez posebnih ograničenja, podnesu enormno veliki broj zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana. Prema podacima Ministarstva, za manje od godinu i po dana od početka primene ZOIE, ukupan kapacitet za elektrane koje bi koristile OIE, za koje su podneti zahtevi za priključenje, iznosi približno 20 GW, što je dva i po puta veći kapacitet od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji. Posledično, zbog vanrednog velikog broja predmetnih zahteva, operator prenosnog sistema, Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije (u daljem tektu „EMS“) je bio prinuđen da obustavi rešavanje zahteva, jer bi dalji postupci s tim u vezi mogli potencijalno da izlože EMS visokim i neplaniranim troškovima, te uzrokuju nesigurnost u radu elektroenergetskog sistema, usled fizički nedostupne rezerve za balansiranje sistema. Ističemo da su predmetni mnogobrojni zahtevi za priključenje obustavljeni, ali ne i odbačeni, te EMS treba da postupi po njima u skladu sa novim zakonskim rešenjima, i podzakonskim aktima koji će da prate predmetne izmene ZOIE.

Gore predstavljeni problem, zakonodavac je odlučio da reši usvajanjem Izmena i dopuna ZOIE, sa ciljem zaštite elektroenergetskog sistema i interesa ključnih učesnika na tržištu, a naročito EMS-a i Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ (u daljem tekstu: „EPS“) koje obavlja funkciju garantovanog snabdevača, i to u najvećoj meri izmenama i dopunama odredbi koje se odnose na preuzimanje balansne odgovornosti i uvođenjem odredbi koje se odnose na odlaganje postupka priključenja na elektroenergetski sistem elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore (energija vetra, energija Sunca i dr.).

Preuzimanje balansne odgovornosti

Prema navodima Ministarstva iz Predloga Izmena i dopuna ZOIE, ranije važeće zakonsko rešenje je predstavljalo znatno veliki rizik za EPS, jer je propisivalo da svi proizvođači iz obnovljivih izvora energije mogu da prenesu balansu odgovornost na garantovanog snabdevača. Time je EPS-u zakonski bila nametnuta obaveza preuzimanja balansne odgovornosti za sve projekte OIE, uključujući i za projekte koji se razvijaju komercijalno, ali svakako privremeno tj. do uspostavljanja likvidnog organizovanog unutar dnevnog tržišta električne energije. Stoga je sada Izmenama i dopunama ZOIE, propisano da se preuzimanje balansne odgovornosti od strane garantovanog snabdevača zadrži kao privremena mera, ali samo za povlašćene proizvođače koji su u sistemu podsticaja, dok projekti koji se razvijaju na komercijalnoj bazi moraju samostalno da reše pitanje balansne odgovornosti na komercijalnoj osnovi, a sve sa ciljem zaštite EPS-a kao garantovanog snabdevača. U vezi sa predmetnim izmenama, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o preuzimanju balansne odgovornosti i modelu ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti, koja je stupila na snagu 03. juna 2023. godine, pri čemu su za ovu svrhu relevantne i odredbe Zakona o energetici koje uređuju koncept balansne odgovornosti.

Odlaganje postupka priključenja

Izmenama i dopunama ZOIE, uvedena su rešenja koja obavezuju EMS da kao operator prenosnog sistema vrši analizu adekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema pri izradi plana razvoja sistema. U slučaju da analize adekvatnosti pokažu da nije moguće obezbediti rezervu za balansiranja sistema, EMS zajedno sa operatorom distributivnog sistema, primenjuje meru odlaganja priključenja na elektroenergetski sistem elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore, dok se ne obezbedi rezerva za balansiranje sistema. Međutim, s druge strane, Izmenama i dopunama ZOIE data je mogućnost proizvođačima iz varijabilnih obnovljivih izvora energije da obezbede, sami ili preko drugih učesnika na tržištu, dodatni kapacitet za pružanje pomoćnih usluga operatoru prenosnog sistema, a koji obuhvataju regulaciju frekvencije i razmenu snage (baterija i druga skladišta), te u slučaju da obezbede dodatne kapacitete, mera odlaganja priključenja na elektroenergetski sistem se na njih neće primeniti. Zakonska rešenja koja daju mogućnost proizvođačima da dokažu ispunjenost uslova da se na njih ne primeni mera odlaganja priključenja na sistem, biće posebno razrađena podzakonskim aktom koje treba da donese Ministarstvo.

Izmene koje se odnose na Kupca - proizvođača

Izmene i dopune ZOIE uvode novine koje se odnose i na kupca-proizvođača (prozjumera), opet kako se to obrazlaže sa ciljem zaštite elektroenergetskog sistema, a kojim novinama se sada preciziraju parametri instalisane snage proizvodnog objekta prozjumera, tačnije maksimalni kapaciteti instalisane snage proizvodnog objekta prozjumera. U skladu sa predmetnim novinama, instalisana snaga proizvodnog objekta prozjumera ne može biti veća od: (i) ekvivalentne snage koja odgovara struji od 10A, ako priključak na sistem nije trofazni; (ii) 10,8 kW ako je kupac - proizvođač domaćinstvo; (iii) 150 kW ako kupac - proizvođač nije domaćinstvo.

Dakle, Izmenama i dopunama ZOIE su definisani limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce sa ciljem da pomire interese stabilnosti elektroenergetskog sistema i interese prozjumera, pre svega za svrhu postavljanja solarnih panela i upotrebe solarne energije. S tim u vezi, domaćinstva će moći da instaliraju solarne panele do 10,8 kW, a ostali kupci do 150 kW zadržavajući prioritet pristupu sistemu, bez balansne odgovornosti.

Usvajanjem Izmena i dopuna ZOIE, vodilo se računa i o prelaznom periodu, tako da je omogućeno da privredni subjekti koji mogu da instaliraju solarne panele kapaciteta do 5 MW do 01. jula 2024. godine u skladu sa odredbama ZOIE (inicijalne odredbe pre izmena) i shodno tome da se na njih ne primenjuju gorepomenuti limiti u navedenom periodu. Međutim, bez obzira što je odložena primena vezana za industriju da može instalira solarne panele do 5 MW, limit koji se sada uvodi od 150 kW, je znatno manji od 5 MW, te je zaista upitno kako će uvedena ograničenja za solarne panele da doprinesu razvoju solarne energije u Republici Srbiji, naročito u sektoru privrede, gde su brojne kompanije iskazale veliko interesovanje da steknu status prozjumera, i posledično u većoj meri koriste solarnu energiju.

I nakon 01. jula 2024. godine, po našem tumačenju neće biti formalnih smetnji da privredni subjekti instaliraju solarne panele kapaciteta preko 5 MW, bez prioritetnog pristupa sistemu, uz obavezu da samostalno regulišu pitanje balansne odgovornosti. Međutim, ostaje da se vidi na koji način će biti moguće da se to u praksi realizuje.

Zaključci

Smatramo da je zakonodavac donošenjem i usvajanjem Izmena i dopuna ZOIE, pokušao da napravi balans između interesa velikog broja investitora (domaćih i stranih) koji žele da učestvuju u pokretanju i razvijanju projekata u oblasti OIE, sa jedne strane i zaštite elektroenergetskog sistema Republike Srbije i interesa EPS-a i EMS-a kao najvećih učesnika na tržištu, sa druge strane. Međutim, iako se kao ključan problem koji je uzrokovao izmene ZOIE navodi „ugroženost sistema“, u Predlogu Izmena i dopuna ZOIE, kao i stručnoj javnosti, a naročito sa adresa ključnih učesnika na tržištu (EPS i EMS), nije na najbolji način obrazloženo kako veći broj solarnih elektrana i vetroparkova može da ugrozi stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije, pri čemu uopšte nije poznato koji to podneti zahtevi za priključenje, u trenutnom teorijskom kapacitetu od cca. 20 GW, uopšte mogu da se smatraju osnovanim i realnim. Takođe, treba uzeti u obzir da je, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, tokom 2021. godine, 22% utrošene električne energije u Evropskoj uniji (EU), proizvedeno iz OIE, i da se taj trend i dalje razvija kako u EU, tako i u okruženju. Po našem mišljenju, država bi trebalo da intenzivira ulaganja u povećanje kapaciteta elektroenergetskog sistema kako bi obezbedila prihvat električne energije proizvedene iz OIE, a ne da ograničava realne i izvodljive proizvodne kapacitete koji koriste OIE.

Takođe, smatramo da je sam postupak podnošenja zahteva za priključenje trebalo da bude zakonom uslovljen strožijim pravilima u pogledu dokazivanja, bar budućeg prava vlasništva ili korišćenja zemljišta na kome je planirano instaliranje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz OIE. Naime, jedan od osnovnih razloga zbog čega su do sada podneti zahtevi za enormno veliki kapacitet od cca. 20 GW iz OIE, je upravo u tome što podnosioci tih zahteva nisu bili dužni da dokazuju postojanje bilo kakvog prava na zemljištu. Jasno je da nijedan ozbiljan investitor nije spreman da olako kupi ili zakupi više desetina hektara zemljišta za projekat elektrane koja koristi OIE, bez da zna da li će mu priključenje biti odobreno, ali je ipak moguće da se način uslovne upotrebe takvog zemljišta dokaže i obezbedi ukoliko takvo odobrenje bude izdato, npr. zaključenjem obavezujućeg predugovora.

Svakako, naša advokatska kancelarija će pravovremeno da isprati nadolazeće aktivnosti u pogledu implementacije samog ZOIE, kao i uvedenih zakonskih izmena na tržištu, kako bi svojom stručnom analizom pomogla u otklanjanju svih nejasnoća.