Novi gasni interkonektor između Republike Srbije i Republike Bugarske

Autor: advokatski pripravnik Stefan Mićić, Advokatska kancelarija „VUK Poreski Advokati“

Datum: 11. decembar 2023. godine

U skladu sa Zakonom o energetici Republike Srbije (u daljem tekstu: „Zakon o energetici“), interkonektor je gasovod koji prelazi granicu između država radi povezivanja njihovih sistema. Dana 10. decembra 2023. godine pušten je u probni rad novi gasni interkonektor koji je povezao sistem Republike Srbije i sistem Republike Bugarske.

Kapacitet novog interkonektora iznosi oko 1,8 milijardi m3 gasa godišnje, dok je njegova dužina oko 109 km. Međutim, bitna karakteristika ovog interkonektora ogleda se u tome što je ovaj interkonektor dvosmeran, jer Srbija već ima interkonektor kojim je povezana sa Bugarskom, ali je u pitanju interkonektor koji je jednosmeran u smeru iz Bugarske. Dakle, sada će iz Srbije moći da se izvozi gas u pravcu ka Bugarskoj, što će svakako biti od uticaja na razvoj tržišta prirodnog gasa u Srbiji. Dodatno, licencirani javni snabdevač prirodnim gasom „JP Srbijagas“ (u daljem tekstu: „JP Srbijagas“), je zaključio komercijalni ugovor sa kompanijom „Sokar“ iz Azerbejdžana, a kojim ugovorom je predviđena isporuka od 400 miliona m3 gasa godišnje, što treba da bude isporučeno upravo putem novog gasnog interkonektora.

U Srbiji će novi interkonektor biti povezan sa transportnim sistemom kojim upravlja operator transportnog sistema „Yugorosgaz transport“ d.o.o. Niš (u daljem tekstu: „Yugorosgaz“). Novim interkonektorom u Srbiji će upravljati operator transportnog sistema „Transportgas Srbija“ d.o.o. Novi sad (u daljem tekstu: „Transportgas Srbija“), dok će u Bugarskoj interkonektorom upravljati operator transportnog sistema “Bulgartransgaz“ EAD. Transportgas Srbija je jedini operator transportnog sistema u Srbiji koji je u 100% vlasništvu države, i ovaj operator upravlja transportnim sistemom koji ima najveći broj ulaza i izlaza u druge transportne i distributivne sisteme, čija je dužina oko 2.401 km, pri čemu je jedini povezan sa skladištem podzemnog gasa u Banatskom dvoru, što takođe predstavlja i jedino skladište u Srbiji. Međutim, ovaj operator, kao i Yugorosgaz, ne poseduje licencu za obavljanje energetske delatnosti upravljanja transportnim sistemom, niti sertifikat kojim bi bio imenovan kao jedan od tri moguća oblika organizovanja operatora transportnog sistema, u skladu sa Zakonom o energetici. Navedenu licencu i sertifikat izdaje Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: „AERS“), kao nezavisno regulatorno telo.

Pored novog interkonektora, tačke interkonekcije koje Srbija ima sa susednim zemljama su sledeće: (i) sa Mađarskom, ulaznu i izlaznu tačku interkonekcije, (ii) sa Bosnom i Hercegovinom samo izlaznu tačku interkonekcije, (iii) sa Bugarskom samo ulaznu tačku interkonekcije.

Na ulaznoj tački iz Mađarske, i na izlaznoj tački ka Bosni i Hercegovini, delatnost upravljanja transportnim sistemom obavlja Transportgas Srbija. Međutim, Transportgas Srbija još uvek ne primenjuje u svim delovima pravila o radu transportnog sistema kojim upravlja, čime posledično raspodela kapaciteta na ovim tačkama interkonekcije od strane ovog operatora do sada nije organizovana. Naime, kapacitete na ulaznoj tački iz Mađarske koristi jedino JP Srbijagas, dok kapacitete na izlaznoj tački ka Bosni i Hercegovini koristi JP Srbijagas i kompanija „Gazprom Export“ iz Ruske federacije, prema podacima AERS-a. Imajući u vidu da će Transportgas Srbija upravljati novim interkonektorom, kao i da isti ne primenjuje pravila o radu u svim njegovim delovima, čime posledično do sada nije ni organizovao raspodelu kapaciteta na tačkama interkonekcije kojim upravlja, ostaje nam da vidimo da li će novi interkonektor takođe biti rezervisan za pojedine učesnike na tržištu, ili će svi učesnici imati pravo da pod određenim uslovima steknu kapacitete na novom interkonektoru.

Kako smo na početku i naveli, Srbija je već gasno povezana sa Bugarskom jednosmernim interkonektorom kapaciteta oko 14 milijardi m3 gasa godišnje, dužine 402 km, i to od granice sa Bugarskom kao ulaznom tačkom, kroz Srbiju, pa do granice sa Mađarskom kao izlaznom tačkom interkonektora. Ovim interkonektorom upravlja operator transportnog sistema „Gastrans“ d.o.o. Novi sad (u daljem tekstu: „Gastrans“), koji jedini poseduje licencu za obavljanje energetske delatnosti upravljanja transportnim sistemom, i isti je prethodno sertifikovan kao nezavisni operator transporta, u skladu sa Zakonom o energetici. Međutim, imajući u vidu da je Gastrans izgradio interkonektor kojim upravlja, AERS je rešenjem od dana 05. marta 2019. godine odobrila da Gastrans bude oslobođen od primene pravila pristupa treće strane, na osnovu odredbi člana 288. Zakona o energetici. Drugim rečima, kapaciteti na ovom interkonektoru su prioritetno raspodeljeni JP Srbijagas-u i kompaniji „Gazprom Export“, u visini utvrđenoj u rešenju o izuzeću. Shodno navedenom, ovaj operator nudi na svakoj tački interkonekcije kratkoročne kapacitete (kvartalne, mesečne, dnevne, unutardnevne), u minimalnom iznosu od 10% od ukupnog raspoloživog kapaciteta, i iste ovaj operator nudi u fizičkom toku kao neprekidne i prekidne kapacitete, i u komercijalno povratnom toku kao ali samo na prekidnoj osnovi. Kapacitete na raspodelu Gastrans nudi preko RBP platforme (Regional Booking Platform), što je detaljno regulisano pravilima o radu ovog operatora transportnog sistema. Takođe, navedenim rešenjem o izuzeću Gastrans-u je AERS odobrila i izuzeće od obaveze vlasničkog razdvajanja kao i od primene regulisanih cena. Dodatno, imajući u vidu da se ovim interkonektorom isporučuje gas iz Ruske federacije, ističemo da je vlada Bugarske ukinula takse na tranzit ruskog gasa kroz Bugarsku do Srbije i Mađarske. Predmetni interkonektor kojim upravlja Gastrans, povezan je sa transportnim sistemom kojim upravlja Transportgas Srbija, i to u Paraćinu, Pančevu i Gospođincima.

Pored novog interkonektora i do sada postojećih tačaka interkonekcije, prema planu razvoja transportnog sistema do 2029. godine, donetog od strane Transportgas Srbija, predviđena je izgradnja gasovoda kojima će se ostvariti interkonekcija sa Rumunijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, i Severnom Makedonijom.

Dakle, svedočimo sve bržem razvoju tržišta prirodnog gasa u Srbiji, jer se izgradnjom novih interkonektora i širenjem gasovodnih pravaca, Srbija povezuje sa susednim tržištima, te se stvaraju veće mogućnosti za trgovinu prirodnim gasom na komercijalnoj osnovi, pored ostvarivanja primarnog energetskog cilja koji se ogleda u očuvanju bezbednosti i energetske stabilnosti Srbije. Takođe, proširenjem postojećeg ili izgradnjom novog skladišta u kojem bi prirodni gas u većim količinama mogao da se skladišti i koristi za komercijalne potrebe, kao i eventualnim stvaranjem berze za trgovinu prirodnim gasom, tržište prirodnog gasa u Srbiji veoma brzo može postati istinski razvijeno i liberalizovano, kao što je to slučaj sa tržištem električne energije u Srbiji, čime bi posledično tržište prirodnog gasa u Srbiji postalo atraktivno i za druge učesnike na tržištu pored do sad aktivnih i dominantnih.

Naša advokatska kancelarija će pravovremeno i pažljivo da prati sve nadolazeće aktivnosti u oblasti tržišta prirodnog gasa u Srbiji, kao i na inostranim tržištima, kako bi svojim značajnim iskustvom i stručnom analizom efikasno pomogla klijentima u otklanjanju svih nejasnoća u praksi.