Izmene poreskih zakona - PDV i poreski postupak

Autor: Advokat Vuković G. Veljko, Advokatska kancelarija „VUK Poreski Advokati“

Datum: 30. april 2018.

Skupština Republike Srbije je 19. aprila 2018. godine usvojila, između ostalog, izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost („ Zakon o PDV “) i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ ZPPPA “).

Izmenama Zakona o PDV je proširen broj slučajeva u kojima strani obveznici mogu da traže refakciju PDV, tako da im je to sada omogućeno i kada na teritoriji Republike Srbije vrše promet dobara i/ili usluga za koji obavezu obračunavanja PDV ima primalac dobara i/ili usluga (interni obračun).

Norme ZPPPA su usklađene sa krivičnim zakonodavstvom u delu koji uređuje obaveznu odbranu okrivljenih lica. Stoga, ako okrivljeni nije sam izabrao branioca, Poreska uprava je sada u obavezi da po službenoj dužnosti postavi okrivljenom zastupnika iz reda advokata prilikom prvog saslušanja pred Poreskom policijom zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam (8) godina ili teža kazna. Razlog ove izmene je u tome što Poreska policija u predistražnom postupku ima ista ovlašćenja kao organ unutrašnjih poslova, izuzev ograničenja slobode kretanja, te je stoga bilo neophodno da se obezbede odgovarajuća prava okrivljenim licima i pred Poreskom policijom, kao što je pravo na obaveznu odbranu.

Sa druge strane, smatramo veoma problematičnom činjenicu što zakonodavac ne samo što nije ukinuo, već je i proširio odredbu ZPPPA kojom se zabranjuje Agenciji za privredne registre Republike Srbije („APR“) da iz registra briše privrednog subjekta, registruje statusne promene, kao i da vrši promene podataka koji se odnose na člana društva, naziv, sedište, ulog ili oblik organizovanja društva, u periodu od dobijanja obaveštenja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, pa do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola završena ili da su okončane radnje Poreske policije. Po našem mišljenju, ovakvom zabranom se na nedozvoljen način ograničava Ustavom garantovana sloboda preduzetništva, te obesmišljavaju osnovni principi poslovanja koji su postavljeni Zakonom o privrednim društvima, a koji se odnose na slobodan prenos udela, statusne promene, promenu naziva, sedišta, visinu uloga u društvo, oblik organizovanja ili prestanak poslovanja.

Sama činjenica otpočinjanja poreske kontrole i/ili preduzimanja radnji od strane Poreske policije, čije trajanje i ishod nisu unapred određeni, može da spreči potpuno legitimne transakcije (npr. prenos udela, dokapitalizaciju društva itd.), bez obzira na ishod poreske kontrole ili predistražnog postupka. Sve i da od strane poreskih organa ne budu konstatovane bilo kakve nepravilnosti u poslovanju, usled neizvesnosti u pogledu trajanja i ishoda navedenih postupaka, kupac udela može da odustane od transakcije a vlasnik udela da bude izložen šteti, zatim društvo može da se izloži riziku nelikvidnosti usled nemogućnosti dokapitalizacije itd. Štaviše, ovakvo zakonsko rešenje potencijalno predstavlja instrument zloupotreba, kojim mogu da se spreče određene transakcije ili oteža poslovanje pojedinih privrednih subjekata, naročito imajući u vidu da je diskreciono pravo Poreske uprave i Poreske policije da selektivno odluče u kojim slučajevima će obaveštavati APR o činjenici vođenja poreske kontrole ili predistražnih radnji, a kada to neće učiniti. Pravnoj nesigurnosti dodatno doprinosi i to na koji način će Poreska uprava tumačiti šta je relevantan momenat završetka poreske kontrole (npr. da li žalba odlaže završetak kontrole), kao i (ne)efikasnost u dostavljanju obaveštenja APR-u o prestanku razloga koji sprečavaju registraciju podataka.

Registrovanje navedenih podataka u registru APR-a, i činjenica vođenja poreske kontrole i/ili preduzimanja radnji od strane Poreske policije, ne stoje u bilo kakvoj formalnoj ili logičkoj vezi, te je stoga predmetno zakonsko rešenje potpuno neopravdano. Takođe, ovakvo rešenje implicira svojevrsnu pretpostavku nesavesnosti u poslovanju poreskih obveznika, odnosno pretpostavku da je rizičan poreski obveznik kod koga je otpočeta poreska kontrola, što po našem mišljenju predstavlja kršenje Ustavom garantovanih prava i iskazivanje nepoverenja države u privredne subjekte. Dodatno, o nelogičnosti ovakvog rešenja govori i to da je zakonodavac propisao da je relevantan samo momenat završetka poreske kontrole, bez obzira na ishod, te se na taj način u istu ravan dovode poreski obveznici koji plaćaju poreze u skladu sa zakonom, sa onim poreskim obveznicima koji to ne čine, odnosno kod kojih su kontrolom utvrđene nepravilnosti u poslovanju.

Ako je namera zakonodavca bila da spreči zloupotrebe propisa od strane nesavesnih privrednih subjekata i njihovih vlasnika, onda je odabran pogrešan način da se to uradi, jer usled ovakvog rešenja u ZPPPA, može da bude sprečena ili nepotrebno odložena realizacija potpuno legitimnih transakcija i poslovnih promena koje za cilj imaju povećanje obima prometa između učesnika na tržištu i unapređenje privrednog ambijenta. Kao i mnogo puta do sada, negativne posledice zakonskih rešenja će u najvećoj meri trpeti savesni privredni subjekti i njihovi vlasnici, dok će oni nesavesni, po običaju, pronalaziti načine kako da izbegnu svoje zakonske obaveze.